"DRUŠTVENE MREŽE MOGU DA NAPRAVE ZVEZDU, ALI NE I UMETNIKA" Ivana Jordan o stanju na muzičkoj sceni: Imamo više sadržaja, a manje strpljenja
Dodajte Kurir u vaš Google izborIvana Jordan dugo je na muzičkoj sceni. Svojim autentičnim glasov osvojila je srca publike, a sada ih je obradovala novom pesmom "Živim po svom".
U intervjuu za Kurir pevačica analizira današnju muzičku scenu, pominje sina Vuka, ali otkriva i svoje planove.
Posle duže pauze objavili ste novu pesmu „Živim po svom". Šta vas je inspirisalo i kakvu poruku želite da pošaljete publici?
- Pesma nosi optimizam i poruku da je uvek pravo vreme da živimo onako kako osećamo, u skladu sa sobom, svojim vrednostima i svojim srcem. A u harmoniji sa drugima. Čovek veliki deo života potroši pokušavajući da bude ono što drugi očekuju od njega. Onda jednog dana shvati da je zakasnio na najvažniji sastanak, onaj sa samim sobom. Upravo o tome govori pesma „Živim po svom". To nije bunt protiv sveta, već mir sa samim sobom. I meni je za taj mir trebalo vremena.
Naslov pesme zvuči kao životni moto. Da li ste zaista oduvek živeli po svojim pravilima ili ste to naučili kroz iskustvo?
- Suštinski jesam oduvek bila svoja, a danas to razumem mnogo dublje. Rano sam shvatila da ako ne napišem scenario svog života, neko drugi će ga napisati umesto mene. Naravno da sam i ja pravila kompromise i greške, ali iskustvo me je naučilo da čovek nikad ne pogreši samo onda kada ostane veran sebi.
Važite za jednu od retkih pevačica koja je uspela da sačuva svoju autentičnost na estradi. Koliko je danas teško ostati svoj u svetu u kojem su trendovi važniji nego ikad?
- Nije lako ostati svoj, jer smo neprestano izloženi tuđim mišljenjima, ocenama i očekivanjima. Ali iskreno, još mi je teže da glumim nekog drugog. Mislim da bih se već posle dva dana zaboravila u ulozi. Ako svakog dana pokušavate da budete neko drugi, na kraju zaboravite ko ste. Meni je važno da se prepoznam kada se pogledam u ogledalo. Zar nije predivno da smo svi specifični i posebni. Zar nije jednolicno i sivo da su svi isti. Trendovi prolaze, ali čovek sa sobom ostaje zauvek.
Mnogi kažu da se muzika poslednjih godina drastično promenila. Kako vam se dopada današnja muzička scena i da li Vam nešto nedostaje iz vremena kada ste vi počinjali?
- Muzika se promenila onoliko koliko se promenilo društvo. Umetnost je oduvek bila ogledalo vremena u kojem nastaje. Danas živimo mnogo brže, glasnije, sve je dostupnije, imamo više informacija ali manje strpljenja i drugačiji način komunikacije. Sasvim je prirodno da se i muzika tome prilagođava. Svaka generacija misli da je muzika nekada bila bolja, baš kao što misli da se nekada lepše živelo. Verovatno će za trideset godina neko nostalgično pričati i o današnjim hitovima. Tako to ide. Istina je da svako vreme ima svoj duh i svoju muziku. Ima i danas divnih pesama, baš kao što ih je bilo i ranije. Razlika je u tome što se promenio način na koji muzika dolazi do publike. Ali samo neke pesme uspeju da nadžive vreme. Kada mi neko kaže: "Ova pesma me je pronašla u pravom trenutku", to mi je najveća potvrda da muzika i dalje radi ono zbog čega postoji.
Da li mislite da su danas presudni kvalitet pesme i glas ili su društvene mreže postale važnije od muzike?
- Danas su potrebni i jedno i drugo. Dobra pesma bez društvenih mreža je kao odličan restoran u slepoj ulici, šteta da ljudi ne saznaju da postoji. Tako da sam aktivna na mrežama. Nekad provedem više vremena razmišljajući šta da napišem ispod objave nego da napišem pesmu. Društvene mreže mogu da naprave zvezdu, ali ne mogu da naprave umetnika. One su važne jer pomažu da pesma stigne do ljudi, ali trudim se da algoritam služi pesmi, a ne da pesma služi algoritmu.
Nikada niste bili deo estradnih skandala. Da li je to bila svesna odluka ili jednostavno niste želeli da gradite karijeru na senzacijama?
- Kako da to opišem.... Zamislite skandale kao oluju. Ako svaki dan gledate u oluju, zaboravićete da postoji nebo. Mene je oduvek više zanimalo nebo nego grmljavina. Zato sam birala da o meni govore pesme, a ne skandali.
Šta je po vašem mišljenju najveća razlika između publike nekada i danas?
- Mislim da se suština publike nije promenila. Ljudi su i pre dvadeset godina, kao i danas, tražili emociju, utehu, radost i pesmu u kojoj će pronaći deo sebe. To je večita potreba čoveka i zato dobra muzika traje. Ono što se promenilo jeste način na koji živimo. Danas je sve mnogo brže, imamo mnogo više sadržaja, a mnogo manje strpljenja. Ranije ste kupili album i slušali ga mesecima. Danas za nekoliko minuta pređemo preko više desetina pesama. Nekada ste čekali pisma i koncerte, danas vam komentar stigne za deset sekundi. Zato mislim da je pažnja publike postala kraća. Ali baš zbog toga verujem da iskrena muzika danas ima možda čak i veću vrednost nego nekada. U svetu u kojem je sve prolazno, ljudi još više čeznu za nečim što će ih zaista dotaći i ostati sa njima.
Da li vam je nekada bilo ponuđeno da snimite nešto što bi sigurno postalo veliki hit, ali ste odbili jer se nije uklapalo u vaš stil?
- Jeste. Nekoliko puta. Ali imala sam osećaj da bih morala da obučem tuđu dušu da bih te pesme otpevala. Ako morate sebi da objašnjavate zašto pevate neku pesmu, verovatno ne treba ni da je pevate.
Posle svih godina na sceni, postoji li još neka neostvarena želja ili muzički san?
- Naravno. Snovi su razlog zbog kojeg ujutru ustajemo. Snovi se menjaju sa godinama. Nekada želite da osvojite svet, a kasnije poželite da svojim radom dotaknete što više ljudi. Mislim da je to lepša ambicija. Dok me nova pesma uzbuđuje kao sto je i prva, znam da sam na pravom putu. Volela bih još mnogo lepih pesama, koncerata i trenutaka u kojima muzika povezuje ljude.
Kada danas pogledate svoju karijeru, na šta ste najponosniji?
- Kad me pitate za ponos, odmah mi je na pameti moj sin Vuk. On je moj najveći ponos, i radost i Sunce. A u karijeri, osećaj koji imam je zahvalnost što se bavim poslom koji volim i što ima onih kojima to znači. Jednostavno ja imam veliku potrebu da stvaram pesme koje će biti deo nečijih života. Posle jednog koncerta prišla mi je gospođa i rekla: "Vaše pesme su mi pravile društvo dok sam prolazila kroz najteži period u životu." Tada shvatite da muzika nekada radi mnogo više nego što ste vi kao autor uopšte mogli da zamislite. Svakako mi prija što ljudi prepoznaju moj stil i činjenica da posle toliko godina i dalje pevaju moje pesme.
Da li biste voleli duet i sa kim biste danas najradije ukrstili glasove?
- Trenutno nemam pesmu koja ima potrebu za drugim glasom.
Publika vas pamti po emotivnim pesmama. Da li će i nova pesma pronaći put do ljudi na isti način kao vaši najveći hitovi?
- To nikada ne može da se planira i baš je u tome čar. Ne tražim ja put za pesmu. Pesme su mnogo snalažljivije od nas. One uvek pronađu onoga kome su bile potrebne. Po prvim reakcijama čini mi se da je „Živim po svom" već krenula tim putem. Toliko njih mi je već pisalo "To je moja pesma". Pre nekoliko dana mi je jedna devojka napisala: "Imam 24 godine i prvi put imam osećaj da ne moram nikome da se pravdam što biram svoj put." Tada sam pomislila ako je pesma uspela da ohrabri makar jednu osobu, već je ispunila svoj smisao."
Koliko vam znače komentari publike i da li ih čitate nakon objavljivanja nove pesme?
- Čitam ih . Nekad mi ulepšaju ceo dan. Nekad me nasmeju i dirnu toliko da poželim da upoznam osobu koja je to napisala. Nedavno mi je jedna žena napisala da je pesmu "Živim po svom" pustila ćerki i rekla joj: "Volela bih da ovo zapamtiš dok si mlada." Takve poruke me podsete da pesme nekada odu mnogo dalje. Naravno, bude i kritika. Njih ne doživljavam kao neprijatelje. Ako su dobronamerne, mogu mnogo da nauče čoveka.
Šta biste poručili mlađim kolegama koji tek ulaze u svet muzike?
- Nemojte juriti trendove, već svoj stil. Pokušajte da stvarate pesme koje će trajati i kada prođu godine. Trend može da vas proslavi preko noći, ali autentičnost i karakter odlučuju koliko ćete trajati.
Možemo li uskoro da očekujemo još novih pesama, album ili možda veliki solistički koncert?
- Već pripremam novu muziku i biće još pesama do kraja godine. Kada za to dođe pravi trenutak, volela bih da ih objedinim na albumu. U međuvremenu me čekaju koncerti i nastupi, a želja mi je da sve zaokružim velikim solističkim koncertom na kojem ćemo zajedno pevati i stare i nove pesme. Verujem da su najlepše priče tek pred nama. Ako publika nastavi da moje nove pesme prihvata sa ovoliko ljubavi kao "Živim po svom" , onda zaista verujem da su najlepše stranice tek slede.